Borislava Perić Ranković

„Ukoliko nam naši ciljevi hrane srce i dušu, uspeh je neizbežan“ Borislava Perić Ranković - Šampionka u stonom tenisu, vlasnica brojnih nagrada i priznanja i titule za najbolju sportiskinju.

U sportskoj karijeri, dugoj 13 godina, Borislava zna samo za uspehe. Rođena je u Bečeju 1972, gde je završila Srednju trgovačku školu, upisala Višu školu za informatiku i našla posao u komšiluku u stolarskoj firmi. Međutim, dve godine kasnije doživela je nesreću.

Stradala sam 1994. godine na poslu kada su se na mene sručile panel-ploče. Ostala sam paralizovana usled teškog oštećenja kičme i to je bila prekretnica u mom životu. Sve je krenulo drugim tokom, ali sam glasno rekla sebi da nije kraj sveta! Iz svake situacije se trudim da izvučem pozitivnu stranu priče. Ne razmišljam zašto je baš meni moralo da se desi, već živim sa tim. Pokušavam da motivišem ostale ljude da ne posustanu kada im se nešto loše ili neočekivano dogodi. Savetujem ih da idu ka boljem sutra. Iako moraju donekle da menjaju životni plan, bitno je da i dalje teže ka ciljevima koje su postavili. Ukoliko im ti ciljevi “hrane” srce i dušu, uspeh će doći.“

Nakon rehabilitacije, počinje rekreativno da se bavi sportom, najpre košarkom u kolicima, potom streljaštvom, a zatim i stonim tenisom. Krajem 2002. godine na nagovor prijatelja Zlatka Keslera prvi put uzima reket u ruke. Najpre je želela samo da se oproba, a onda nakon samo osam meseci izlazi na prvi međunarodni turnir.

Najvažnije je da hendikepirana osoba razreši neke dileme u svojoj glavi, da sama realno proceni šta sve može, a šta ne može. Posle toga više ništa nije teško.“

Već 2004. godine na Svetskom kupu u Laškom sa saigračicom Nadom Matić stiže do prve bronzane medalje i dobija motiv da se zadrži u stonom tenisu i pokuša da stigne do "vrha". Svakodnevnim treninzima i pod budnim okom Zlatka Keslera napreduje sve više i 2006. godine stiže do svog prvog finala i svoje prve pojedinačne, srebrne medalje. Iz turnira u turnir, osvajala je bodove i sve bolji plasman na rang listi, kao i plasman na Paraolimpijske igre.

Danas može da se pohvali sa tri paraolimpijska srebra i jednim zlatom osvojenim na poslednjim Parolimpijskim igrama u Riju 2016. Osim toga, vlasnik je i brojnih nagrada i priznanja, ali i titule za najbolju sportiskinju. Da osobe sa invaliditetom nisu više tabu tema u Srbiji saglasna je i naša šampionka.

Zastupljenost osoba sa invaliditetom u javnosti i medijima se sve više menja. Pre 15 godina kao da nismo postojali, a sada i država stoji uz nas. Nacija nas vidi kao pobednike, a ne kao invalide. Prvenstveno smo mi sportisti zaslužni zbog te činjenice. Nema više predrasuda o osobama sa invaliditetom.“